|
Beograd, decembar 2009. godine
Press Clipping
>>detaljnije
Beograd, decembar 2009. godine
CENE VODE I KANALIZACIJE
Pored cena drugih komunalnih usluga koje KOMDEL redovno
prati, zbog čestog interesovanja samih javnih komunalnih
preduzeća i njihovih osnivača, ovog puta sprovedena je
anketa o cenama vode i kanalizacije, na koju su se
odazvale one članice Udruženja koje u svom sastavu imaju
vodovode.
>>detaljnije PDF
Beograd, septembar 2009. godine
POGORŠANJE PLOŽAJA KOMUNALNIH PREDUZEĆA
Rezultati poslovanja javnih komunalnih preduzeća iz
2008. godinu nedvosmisleno pokazuju da je komunalna
privreda u ozbiljnim problemima i sve dubljoj krizi.
Kada se ovome doda činjenica da se prošle godine
globalna ekonomska kriza odrazila na privredna kretanja
u našoj zemlji tek krajem godine i samo delimično, onda
je jasno da se u ovoj godini nažalost samo može
očekivati dalje pogoršanje stanja.
>>detaljnije
Beograd, januar 2009. godine
STEPEN NAPLATE PRIHODA KOMUNALNIH PREDUZEĆA
Prilikom razmatranja položaja javnih komunalnih
preduzeće, u više navrata je konstatovano da je nizak
stepen naplate potraživanja jedan od najtežih problema
sa kojima se praktično sva naša komunalna preduzeća
suočavaju. Da bi ojačali argumentaciju uz zahteve
KOMDEL-a upućene prema Vladi Republike Srbije, među
članicama KOMDEL-a je, u skladu sa zaključkom donesenim
na Upravnom odboru sprovedena jedna kraća anketa na koju
se nažalost odazvalo samo dvadesetak članica.
>>detaljnije
Beograd, decembar 2008.
godine
VISINA ZARADA I POLITIKA CENA ZA 2009. GODINU
Prilikom izrade godišnjih programa za 2009. godinu,
mnoga javna komunalna preduzeća su, zbog kašnjenja u
donošenju republičkog budžeta, ali i zbog nedostatka
odgovarajućih smernica ili upustava, imala brojne
nedoumice vezane pre svega za planiranje mase zarada i
politiku cena komunalnih usluga u narednoj godini.
a) ZARADE
Što se tiče planiranja zarada, komunalna preduzeća su
prilikom izrade Programa jedino mogla da se oslone na
Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici
za 2009. godinu u kome su date SMERNICE POLITIKE PLATA U
JAVNOM SEKTORU iz kojih citiramo karakteristične delove:
„U narednom srednjoročnom periodu zarade u
Republici kretaće se u skladu sa kretanjem
produktivnosti rada, kako bi bile održive na dugi rok.
Plate u javnom sektoru (državna uprava, javne službe,
republička i lokalna javna preduzeća) u naredne tri
godine, u okviru ukupnog fiskalnog prilagođavanja,
strogo će se kontrolisati, sa ciljem da se smanji učešće
troškova rada u državnom sektoru (državna uprava, javne
službe) i u javnim preduzećima u BDP. U tom cilju
preduzeće se odgovarajuće mere politike plata, kao što
su: sporiji rast prosečnih plata od nominalnog rasta BDP,
smanjenje broja zaposlenih, komercijalizacija određenih
delatnosti i slično.
.....
Plate u republičkim i lokalnim javnim preduzećima
kretaće se u skladu sa kretanjem produktivnosti rada u
tim preduzećima i stanjem na tržištu rada.
Neopravdano je da zaposleni u monopolskim delatnostima
imaju znatno veće plate od plata koje se na tržištu rada
dobijaju za identičan posao i da se plate u ovim
delatnostima povećavaju natprosečnim tempom. Uloga i
značaj politike plata proizilaze iz činjenice da prema
Anketi o radnoj snazi iz 2007. godine broj zaposlenih u
javnom sektoru čini 25,5% ukupnog broja zaposlenih.
.....
Rast plata u državnom sektoru u skladu sa rastom
produktivnosti rada podrazumeva napuštanje uravnilovke u
raspodeli u državnoj upravi i javnim službama, što će se
postići unapređivanjem stimulativnog sistema plata koji
je u osnovi koncipiran Zakonom o platama državnih
službenika i nameštenika, sa ciljem da se poveća
kvalitet administrativnih i drugih javnih usluga.
Nastavak reformi državne uprave i javnih službi
omogućiće smanjenje rashoda za zarade zaposlenih u ovim
organima i službama, smanjenje broja zaposlenih,
povećanje njihove efikasnosti u radu i pružanje
kvalitetnijih usluga.“
Krajem novembra (sednica od 27.11.2008.)
Vlada je
donela Zaključak kojim je prihvatajući informaciju o
aktivnostima vezanim za pripremu programa za 2009.
godinu,
praktično limitirala rast mase zarada u svim javnim
preduzećima na 8%.
U praksi i posle ovog Zaključka Vlade ostale su mnoge
nedoumice tehničke prirode (koje isplate iz 2008. godine
ulaze u osnovicu, šta sa zaradama za decembar i sl.), a
moguće je da oko svih tih pitanja, slično kao prošle
godine kada su Instrukcije za 2008. stigle tek u
januaru, iz Vlade stignu i neka nova pojašnjenja. Do
tada, svim komunalnim preduzećima ostaje jedino
mogućnost da zajedno sa svojim osnivačima, preciziraju
sve detalje vezane za obračun zarada i naknada zarada i
u skladu sa tim isplaćuju zarade svojim zaposlenim
radnicima.
b) CENE KOMUNALNIH USLUGA
Kod politike cena komunalnih usluga za 2009. godinu, ne
očekuju se nikakve nove instrukcije ili usmerenja iz
Vlade, tako da ove cene treba formirati u skladu sa
Smernicama politike cena iz Memoranduma o budžetu za 2009. godinu, iz koga
citiramo detalje koji su neposrednije vezani za
komunalni sektor:
„Nastaviće se usklađivanje cena u oblasti
prirodnih monopola na
ekonomskim
principima. Najvažnije sistemske aktivnosti u okviru
politike cena su:
·
smanjivanje obuhvata kontrole cena;
·
prenos nadležnosti za odobravanje povećanja cena u
infrastrukturnim delatnostima na regulatorna tela, u
skladu sa zakonima koji regulišu pojedine
infrastrukturne delatnosti;
·
unapređenje politike cena u komunalnim delatnostima;
·
promena modela usklađivanja cena naftnih derivata.
U okviru usklađivanja cena u infrastrukturnim
delatnostima na ekonomskim principima najvažnije mere su:
·
povećanje cene električne energije na ekonomski nivo kao
nužan uslov za osposobljavanje Elektroprivrede Srbije za
suočavanje sa konkurencijom i za realizaciju novih
investicija.
....;
·
rebalans tarifnog sistema Telekoma kao ključnog uslova
za liberalizaciju fiksne telefonije u Srbiji.
...
·
dovođenje regulisanih cena na ekonomski nivo, što
podrazumeva povećanje cena određenih roba i usluga, ali
i smanjenje cena onih roba i usluga koje su neopravdano
visoke u odnosu na zemlje u okruženju. Cene
proizvoda i usluga preduzeća čiji je osnivač jedinica
lokalne samouprave utvrđivaće se na ekonomskim
principima, imajući u vidu razvojnu kategoriju, uz
potpuno poštovanje zaštite životne sredine i
objektivizaciju broja zaposlenih i njihovih zarada.
.....
Ovako formulisana fleksibilnija politika cena o kojima
se odlučuje na nivou lokalnih samouprava, a posebno
naglašavanje potrebe da se u cene komunalnih usluga
ugradi komponenta zaštita životne sredine, otvara
prostor za otklanjanje pojedinih zatečenih nelogičnosti
u cenama i izraženijih dispariteta. To će naročito
značajno biti za one sredine u kojima je zatečen nivo
osetnije ispod uobičajenog ili prosečnog nivoa drugih
preduzeća iz Srbije. Naime, u prethodnim godinama rast
cena komunalnih usluga, praktično je Instrukcijama bio
direktno limitiran što je u onim gradovima kod koji su
cene inače bile niske, direktno ugrožavalo
funkcionisanje pojedinih komunalnih službi.
|
